среда, 12. новембар 2014.

Mikelanđelo: Nyx III

Svaka udubina, bilo kojeg kraja,
što je svojim likom ispunjavaju stvari, 
brižno čuva noć dok dan gospodari, 
kroz igru sunca i njegova sjaja. 

Jer ako je katkad noć i protjerana,
to uvijek od nekih malih stvari biva, 
od krijesnice čak il samog kresiva, 
al nikad od sjaja ohologa dana. 

Ono što se suncu od sebe otvara,
što kroz tisuć klica i biljaka vrije,
dolazi pod plug marljiva ratara.

Čovjek u sjeni svoje seme sije.
Dokle su noći od dana svetljije,
Koliko i čovek od sveg vredniji je.



Нема коментара:

Постави коментар