субота, 21. фебруар 2015.

De ivèrn

Sada sja već cvet iskrenut
po oštrom stenju i bregu
Kakav cvet? Sneg, led i inje
što muče taru i seku;
nem je svaki krik i cvrkut
u granju, lik svaki smrknut
al' moj poj me vedrog lica
čini, uprkos svih zlica.
Tako sve ću iskrenuti
da dol ima oblik brega
i smatram za cvet vel inja
a toplota led klet seče
grom je pesma i cvrkuti
i radostan gaj smrknuti
tako mi je vedro lice
iako su svuda zlice.
Taj ću glupi svet iskrenut
što je rođen k'o na bregu
gori mi neg sneg i inje
s jezicima koji seku
ljuto ne ličeć na cvrkut
ne vredi tu biti smrknut
i posmatram vedrog lica
sve što čini taj roj zlica.
Ljubeć ću vas iskrenuti
uprkos polja i brega
damo, i leda i inja
ali nemoć put mi seče
damo, za vas svi cvrkuti
da vaš pogled nesmrknuti
tako razvedri mi lice
da nisam k'o druge zlice.

Bejah dugo k'o iskrenut
iduć po polju i bregu
podnoseći teret inja
čije igle bodu, seku
više no moj poj i cvrkut
prut zasluži lažac smrknut
al' sam - Bogu hvala - lica
vedrog, uprkos svih zlica.
Neka moj stih iskrenuti
ide vrh gaja i brega
tamo gde se topi inje
i hladnoća gde ne seče
mojoj dami; ti cvrkuti
ne bi smeli lik smrknuti
njoj, jer pevam vedra lica
a ne kao pevač zlica.




Blaga damo, ljubav lice
štiti nam od svakog zlice.

Žongleru, ja tužnog lica
čekam te, uprkos svih zlica.


Raimbaut od Oranža, trubadur (1147-1173)


Нема коментара:

Постави коментар