уторак, 27. јануар 2015.

Mikelanđelo: Sonet XIV


Da sam vjerovao, duše koju dvorim,
da će pogled prvi mene obnoviti 
kao feniks-pticu sunce i da biti
u starosti to će, zbog toga da gorim,

u bjeg bih se ludi bio odmah dao,
ko što jelen, ris il panter isto čine
kad ih dušman slijedi, ne bih sred vreline
riječi joj i smiješka u verige pao.

Al čemu srce da se sada tuži,
počinak, spokojstvo kojim zdravlje vlada
u očima moga anđela kad kruži?

Možda bi za me veća muka bila
vidjeti ga prije, nego sada kada,
da mu krepost slijedim, imam jača krila!

уторак, 20. јануар 2015.

parvi Florentia mater amoris


Sve što ti je najmilije ti ćeš napustiti, 
i to je ona strela što te vreba 
i kojom će te luk izgnanstva prvo pogoditi

Okusićeš gorak ukus tuđeg hleba 
i kako je tvrda staza kada, da se penješ 
i silaziš tuđim stepenicama, treba

A ono zbog čega ćeš najviše da tuguješ, 
biće družina zla, luda i nenasita, 
sa kojom ćeš u izgnanstvu da druguješ

jer, nezahvalna, bezbožna i mahnita, 
protiv tebe će biti, ali neće mnogo vremena proći, 
njoj, ne tebi sram će na licu da se čita

Tu lascerai ogne cosa diletta
più caramente; e questo è quello strale
che l'arco de lo essilio pria saetta.

Tu proverai sì come sa di sale
lo pane altrui, e come è duro calle
lo scendere e 'l salir per l'altrui scale

E quel che più ti graverà le spalle, 
sarà la compagnia malvagia e scempia 
con la qual tu cadrai in questa valle;

che tutta ingrata, tutta matta ed empia 
si farà contr' a te; ma, poco appresso, 
ella, non tu, n'avrà rossa la tempia.

понедељак, 19. јануар 2015.

Hesiod: Himna Hekati

iz Teogonije


Ona Hekatu zače i porodi, koju nadasve
Počasti Kronid Zeus podariv joj darove sjajne:
On joj dodijeli čast na zemlji i neplodnom moru.
Njoj je pala u dio i čast na zvjezdanom nebu,
Pa je besmrtni bozi od sviju najviše štuju.
Jer i sada kad tko od ljudi što hode po zemlji,
Prinoseć' lijepe žrtve po obredu, milosti moli,
Hekatu zaziva on. I veliku postiže milost
Lako, ako mu ona dobrostivo molitve čuje,
I blagostanje mu daje, a to je u njezinoj moći.
Jer koliko ih god se od Geje i Urana rodi,
Svatko prepusti njojzi po dio primljenih časti.
Nije ju zlostavljo Kronid i nije joj oteo ono
Što je med pređašnjim boz'ma – Titanima – dobila nekoć.
Tako imade sve što i negda pri prvoj diobi.
Manju ne uživa čast iako jedinica bješe,
Nego i mnogo još veću, a stoga što Zeus je štuje.
Obilno pomaže ona i koristi onom kom hoće.
I na trgu med ljud'ma uzvisuje koga već hoće.
A kad junaci se za rat ljudomorni stanu oružat',
Tada se boginja nađe uz one kojima hoće
Blagonaklono slavu podarit' i pobjedu dati.
Kada se izriče pravda, uz časne kraljeve sjedi.
Vrijedi ona i tad kad u igri se takme junaci:
Uz njih se boginja nađe i pomoć svoju im pruža.
A tko pobijedi snagom i jakošću, odnosi lako,
Veseo nagradu lijepu, na diku svom ocu i majci.
Može i konjaniku ona pomoći, kojem već hoće.
Onima koji žive od plavetnog, nemirnog mora,
Ake se Hekati mole i gromkom Zemljotrescu bogu,
Slavna boginja lako udjeljuje obilan ulov,
Al' ga i ukloni lako sa očiju, ako baš hoće.
Vrsna je ona da s Hermom u staji ugoji blago.
Krda goveda oni i stada rasuta kozja,
Vunasta stada ovaca – po volji ako je njojzi – 
Sitna umnožit može, od velikih manja učinit'.
Stoga, iako ona jedinica bješe u majke,
Ipak je počašćena med bozima častima svima.
Kronid učini nju hraniteljicom mladeži one
Koju ugleda za njom Eoje mnogooke svjetlo.
Te pak odiskona časti imade i uzgaja mladež.


preveo Branimir Glavičić

петак, 16. јануар 2015.

Parisov izbor





Iz srpskoslovenskog Romana o Troji (XIV vek)

I oženi se Peleuš kralj gospođom Tetišom, i dozva sve proročice u svatove, izuzev jedne proročice po imenu Diškurdije, koja beše svađalica, gospođa svađe. Kuda god je hodila, svuda je prosipala krv. I ona, zbog toga što nije bila pozvana, smišljaše kako da izazove svađu među svatovima. I satvori zlatnu jabuku i napisa na njoj reči i kaza: "Ova zlatna jabuka da bude dana najlepšoj proročici!" I baci je u vrt Peleušev kraj studenca. I izađoše tri proročice u Peleušev vrt da se rashlade. I nađoše onu zlatnu jabuku i pročitaše one reči, svadiše se o onu jabuku. I reče Juno: "Ja sam najlepša!" - Reče Paleš: "Pre će biti da sam ja najlepša!" - Reče Venuš: "Meni treba dati tu jabuku, ja sam lepša od obeju vas". I pozvaše se pred Jupitera boga i priđoše pred njega i rekoše: "Gospodine, nađosmo u Peleuševu vrtu zlatnu jabuku i na njoj napis koji kaže: "Koja je od vas tri najlepša proročica, ta neka uzme ovu jabuku". I sastaše se sve tri proročice pred Jupiterom bogom i rekoše mu: "Gospodine, presudi nam i kaži nam koja je od nas najlepša. I podaj tu zlatnu jabuku toj proročici". I reče Jupiter bog: "Ja vam ne želim presuditi, zato što mi je Juno žena, a Paleš mi je snaha, a Venuš sestra, no otidite do Pariža Pastirevića, on će vam presuditi". I one pođoše pred Pariža Pastirevića i rekoše mu: "O Parižu Pastireviću, dođosmo pred Jupitera boga i ne htede nam presuditi, no nas posla tebi. Presudi nam ti i kaži koja je najlepša od nas, i podaj tu jabuku toj proročici!" I reče Pariž Pastirević: "Pođite i svucite se i dođite pred mene nage da vam presudim!" I one ispuniše zapovest Pariža Pastirevića i rekoše: "Pođimo i svucimo suknje sa sebe, da mu ispunimo volju!" I rekoše one: "Evo nas, gospodine! Što si nam rekao, evo učinismo, svukle smo se, presudi nam!" I reče Juno gospođa: "O Parižu Pastireviću, presudi meni i kaži da sam ja najlepša! Imam vlast nad bogatstvom, daću ti bogatstvo, da nigde neće biti bogatijeg čoveka od tebe". I reče Paleš gospođa: "Parižu Pastireviću, presudi meni i kaži da sam ja najlepša. Imam vlast nad viteštvom, daću ti viteštvo, da nigde ne bude viteza nad tobom!" I reče Venuš gospođa: "O Parižu Pastireviću presudi meni i kaži da sam ja najlepša! Imam vlast nad ljubavlju, daću ti Jelenu, gospodsku caricu, koja je najlepša gospođa u celoj Grčkoj, ženu Menelauša cara. I danas te imenuje novim imenom. Neka ti bude ime Pariž Aleksandar, sin Prejamuša kralja, jer ti to i jesi, a do danas te zvahu Pariž Pastirević". I Pariž Pastirević, čuvši šta Venuš reče, iskrivi svoju presudu i dade Venuši jabuku. I Pariž se veoma obradova u svom srcu kada ču šta Venuš proročica reče, i sutradan oprosti se od pastira i pođe k ocu svom, Prejamušu kralju, u grad Troju.

субота, 10. јануар 2015.

Prva stajaća pesma iz Euripidovog Oresta


Kakva bijeda, kakva borba,
Krv se javlja ovo
I jadnika tebe goni? U dvor srnu,
Suzu suzom topi
Zloduh, majčine ti krvi osvetnik,
Ona tebe bijesom bijesnim mori sad.
Žao mi je - žao tebe, žalim te.
Blaga hrpa ljud'ma nije trajna baš, - 
Demon naki navali.
Ko o jedro lađi hitroj, gruhne on
I plod muke, truda silna potopi
Ko u moru, valma strašnim pogubnim...

κατολοφύρομαι, κατολοφύρομαι
ματέρος αἷμα σᾶς, ὅ σ’ ἀναβακχεύει,
ὁ μέγας ὄλβος οὐ μόνιμος ἐν βροτοῖς,
ἀνὰ δὲ λαῖφος ὥς τις ἀκάτου θοᾶς τινάξας δαίμων
κατέκλυσεν δεινῶν πόνων ὡς πόντου
λάβροις ὀλεθρίοισιν ἐν κύμασιν